Samo magija pomaže

 

Samo MAGIJA pomaže: Kako da dečko bude samo moj

•  

•  

Dakle ovako – prve noći mladog meseca perca od mladog luka umočiš u vinsko sirće i fajtaš oko sebe na sve četiri strane sveta, uz bajalicu “kao što je kiselo ovo sirće, tako se tebi nijedna druga neće“ po tri puta i tako svake noći do prve četvrti. Za sledeću fazu, u igri su nokti, kosa, menstrualna krv, a u trećoj bogami, nešto mora i da se prikolje. Dakle, samo magija pomaže. Vudu, vlaška magija, crna magija, što crnja, to bolja. Tako ćete vezati momka za sebe i on nikada neće poželeti neku drugu, a ako je i poželi, neće moći da mu se digne. To, naravno, ne znači da će vas uvek voleti, ali i ako više ne bude mogao da vas smisli, neće moći da nađe zadovoljstvo uz neku drugu ženu. A i ako se on vama smuči i dalje će vam pripadati, kao kuče gazdi.To hoćete, zar ne? Ne? Hmmm…

Šta u stvari hoće devojka koja želi da dečko bude samo njen? Da joj bude veran dok su zajedno? Da se venčaju i da joj bude veran do kraja života? Da je voli svim srcem, da ona bude njegov prvi i poslednji izbor, da uvek njome bude zadovoljan i da mu nikada ne dosadi? Fino, baš maštovito. Kao Dizni. Vidite, drage moje, ovakve težnje trebalo bi da prevaziđete sa izlaskom iz puberteta. Već tamo negde oko 20 trebalo bi da vam je jasno da su bajke za male devojčice, koje sve žele da budu princeze kad porastu i da je taj trip nametanje patrijarhalnog modela pasivne ženske uloge u biranju sopstvene sudbine – ona nema izbora, tojest, sve što čini, vodi je u ruke spasioca, princa i zaštitnika. Jer sigurno bi crkla da nije njega. Dakle, muškarac vam je potreban, kao ‘leba, vazduh i voda i naravno da želite da bude samo vaš, jer ako ga neka druga uzme, gotovo, kraj, crk. Tako bajka kaže.

 

Znate li šta je realno? Nijedan dečko nikada u životu neće biti samo vaš. Čak ni vaš sin. A bilo bi mnooooogo dobro kad biste to shvatile, pre nego što rodite sina i pomislite „aha, sad si moj“ jer taj vaš mali dečko nikada neće moći dovoljno da poraste da nešto valja nekoj ženi, a za to ćete biti odgovorni vi. Veoma je opasna ta želja da posedujete muško stvorenje, jer ćete zbog nje pokušati da kontrolišete svakog muškarca u svojoj blizini i nikada nećete biti opušteni i zadovoljni, jer oni su uglavnom nepopravljivi, tojest, neophodno je voleti ih i prihvatati takve kakvi su i podržavati ih u njihovim težnjama i akcijama, a ne u onima koje ste vi za njih smislile. Oni su ljudi, znate, a ljudi nikada nisu sto posto nečiji, jer su uvek, bar malo u svom buntovnom srcu i komadiću uma koji pamti čežnju za slobodom, samo svoji.

A opet, najviše poverenja možete imati samo u nekog ko jeste sto posto svoj. Ko zna šta hoće, čemu stremi i kuda ide, ko zna da mu se sviđate, da vas voli, da vam veruje i poštuje vas i ko bira vas – za muškarce je vrhunski dokaz ljubavi činjenica da su sa vama. Šta biste vi više htele? Da im uzmete i srce i misli i dušu? Ne biva. Osim u prvim mesecima strasne zaljubljenosti, kad vam se čini da ste se tako blisko povezali sa nekim, da ste se prosto stopili – ne znate gde se završavate vi, a gde počinje on. To je neprocenjivo iskustvo rastapanja granica ega, čiji intenzitet slabi i gubi se, a ostaje čežnja za tim osećanjem, jer je nešto najživlje, najdublje i najuzbudljivije što smo upoznali. Pošto ne možemo da vratimo taj intezitet u odnosu sa istom osobom – jer taj odnos se menja vremenom (ako je dobar, raste i razvija se, ako nije, urušava se i partneri se udaljavaju) onda se oslanjamo na najbližu štaku, vraćajući se egu, odnosno, onome što nepobitno utvrđuje granice, umesto da ih prevazilazi – posežemo za posesivnošću. Posedujući nekoga, možda ćemo zadržati unutar sebe odjek onog osećanja da smo se sa njim sjedinili, telesno, emotivno i duhovno. Ali posedovanje samo provocira potrebu za oslobađanjem od vlasnika.

Budite mudre. Ne treba vam da dečko bude samo vaš. Treba vam iskustvo. Treba da spoznate kako se stvari koje su tako intenzivne na početku, transformišu u nešto drugo, da znate da razlikujete zanos i fascinaciju od dubokih osećanja, zaljubljenost od ljubavi, povezanost od posedovanja. I da birate ono bolje, vrednije, opuštenije – vezu koja je dovoljno elastična, da bliskost uvek može da se vrati.